Planina Rtanj, sa svojim vrhom Šiljak (1560 mnv) se kao ogromna i gola piramida uzdiže iznad svega okolog i uistinu izgleda kao nešto čemu tu nije mesto. Osim tog svog nesvakidašnjeg izgleda za ovu planinu se vezuju i mnoge druge priče. Pored priče o tome da Rtanj krije dvorac prepun zlata i dijamanata, ili da je on zapravo piramida koju su napravile i nama u nasleđe ostavile drevne civilizacije, sigurno najinteresantnije priče su vezane za postojanje vanzemaljskih aktivnosti, koje idu od pojava vatrenih kugli na nebu do toga da su vanzemaljci napravili svoj podzemni helidrom čija se tajna vrata otvaraju samo u kišim danima kada je vrh duboko u oblacima, pa se ne može videti.
Već 16 godina planinari organizuju i noćni uspon na Rtanj. Tako se i nas dvadesetak iz Palanke u subotu posle podne uputilo na tu manifestaciju. Ka Rtnju se ide putem Paraćin – Zaječar i zatim se kod Motela Balašević skreće desno i put vodi pravo u selo Rtanj. U Motelu Balašević se može pojesti jako dobra domaća gibanica od pravljenih kora i domaće kiselo mleko. Komad j
e baš veliki, takoreći jedno parče je dovoljno da dvoje jedu. Seoce je malo sa lepim kućicama, samo je pitanje koliko tu sada ljudi živi. Velika terasa dečijeg odmarališta i prostor ispred prodavnice su bila mesta gde su se najviše skoncentrisali svi učesnici i učesnice ove manifestacije. Uz po koje piće i razgovor, sve tako do pola sata posle ponoći kada je akcija otvorena i kada se kolona od nekoliko stotina ljudi uputila ka vrhu Rtnja. Prethodnih dana je kiša obilato padala, vrh je bio u oblacima, bilo bi dobro kada bi sreli te vanzemaljce. Na početku put ide kroz šumu i meni je poprilično dosadan, pogotovu kada ideš u koloni pa malo-malo zastaješ. No, nakon jedno sat i po izbija se na golu stranu p
iramide i vijugavi put vodi ka vrhu. Mesec je bio crven, nebo prepuno zvezda, a ispod nas i u daljini su svetlucala naseljena mesta. No, ono što sigurno ostavlja najveći utisak to je što skoro svako od učesnika nosi baterijsku lampu i onda kada se pogleda u nazad ka koloni ona izgleda kao jedna velika svetleća zmija, a na serpentinama se dobija pravi performans svetla, zaista super izgleda.
Na vrh smo stigli oko 4 ujutru. Počelo je polako da se razdanjava. Iako je leto, gore uvek poprilično duva i ume biti baš hladno. Našli smo neku uvalu, zalegli, pomalo drhtucali i gledali kako se ružičasta kugla zvana Sunce polako pojavljuje. Vanzemaljaca nije bilo, pa sam se ja lepo ušuško i baš kvalitetno odspavao jednu partiju.
Sa vrha smo krenuli među poslednjima. Rtanj je planina koja miriše. Bogata je velikim brojem bilja. Posle par uputa od strane Dače, Jela i ja smo krenuli da beremo par biljaka. Odlučili smo se za Žuti ravan, čiji se cvet koristi za čajeve namenjene dijabetičarima, Ivu koja služi za jačanje organizma, a iz priče sa Dačom smo zaključili da naš narod ima neograničeno poverenje u lekovitost ove male biljke. Odatle i uzrečica: Trava Iva, od mrtva pravi živa. Beru se njeni cvetovi. Za čuveni Rtanjski čaj je još uvek rano, on cveta tek kasnije. Šta da vam kažem totalna hipijana.
Iako smo svi bili poprilično umorni i neispavani, nedelju smo rešili da provedemo u Soko Banji gde smo poprilično povoljno ručali, malo šetkali okolo, malo pokisli, a onda otišli na Bovansko jezero, gde su se neki malo kupali, neki malo sunčali, a neki vala i spavali. Ja sam se onda uvalio Goci, Eni i Daci u auto, te su me odvezle kući. Mlađe komšije su me opet sa ljubomorom gledale dok sam izlazio iz auta, verovatno priželjkujući da se nađu na mom mestu.
Sve u svemu, jako lep vikend.
